Mićelada – jedni je obožavaju, drugi ne mogu da je smisle

Verovatno ste primetili da u La Chona mnogi gosti sa uživanjem piju nešto što je crvene boje, ali u čaši od piva i uprkos najboljoj volji i iskustvu, ne možete odgonetnuti šta je to. To je mićelada (michelada).

Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!

Mićelada je meksičko piće napravljeno od piva, limunovog soka, raznih salsi, začina i čili papričica. Za razliku od koktela, nema specifičan način služenja i servira se u ohlađenoj pivskoj čaši ili krigli na čijem se obodu nalazi so i još neki začini.

Specifično za mićeladu je da ne postoji jedan ustaljeni recept, kao što je negde npr. šefova salata u restoranu. Šta ti šef napravi, to ti je – što ti je. Ako postoji koktel koji je specifičan za Meksiko, pored koktela margarita, to je definitivno mićelada.

Michelada, mićelada, mikelada – kako god da je zovemo, morala je negde nastati

Istorija mićelade nije naročito burna. Ono što je sigurno je da potiče iz Meksika i da je neizostavni deo meksičke kuhinje, jer nakon dobrog takosa hladna mićelada je nešto poput jogurta nakon bureka.

Prva verzija nastanka je najdosadnija i kaže da je nastala kao kovanica reči „mi chela helada“ što znači „moje ledeno pivo“, pogotovo što u meksičkom slengu „chela helada“ znači „hladno pivo“. Dakle, michelada. Dosadno.

Zanimljivija priča o nastanku mićelade potiče iz 1910. godine dok je u Meksiku tinjao revolucionarni žar čekavši da se pretvori u vatru. Prema legendi „El general“ Don Augusto Mišel (Don Augusto Michel) posećivao je lokalnu kantinu u San Luis Potosiju sa svojim ratom izmučenim vojnicima. U nastojanju da im podigne raspoloženje nakon dugog dana borbe, Mišel bi naručio pivo sa limetom i dodao ljuti sos. Navodno je neimenovani vlasnik kantine tu začinjenu mešavinu nazvao po Michelu, kombinujući „mišel“ i „chelada“ ili „hladnu“, dakle opet michelada.

Treća, ne toliko zanimliva priča o nastanku mićelade kazuje da je čovek pod imenom Mišel Esper (Michel Ésper) iz kluba Deportivo Potosino u San Luis Potosi iz Meksika šezdesetih godina prošlog veka, tražio da mu posluže pivo sa limetom, solju, ledom i slamkom, sve u čaši koja se zove „čabela“ (chabela), kao da je pivska limunada (limonada). Videvši da Mikel traži ovu čudnu mešavinu sastojaka s pivom i drugi članovi kluba počeli su da traže isto to pivo kao „Mišelovu limunadu“. Vremenom, naziv je skraćen na mićelada (michelada) i u pivo su dodavane i druge salse i začini kako bi danas sadržala iste sastojke kao i chelada, ali i led i čili prah na obodu čaše.

Teorija i praksa mićelade odnosno kako se pije u Meksiku

Sve navedeno je teorija mićelade, a sada ćemo pričati o praksi odnosno kako se mićelada sprema i poslužuje u Meksiku.

Pošto smo na početku uporedili mićeladu sa šefovom salatom, gde je svaka salata drugačija, isto važi i za mićeladu. Naime, u meksičkim kafićima i restoranima se mešavina za mićeladu prodaje posebno. Dakle, naručite čašu za mićeladu na čijem se obodu nalazi određeni skup soli i začina, u čaši je mešavina za mićeladu, a pivo birate po želji. Otud je svaka mićelada drugačija jer zavisi od vrste piva i mešavine kojih može biti više vrsta.

Ali, stvari nisu toliko jednostavne. Na primer, obod čaše ima više pravaca „umakanja“. Neke čaše su umočene samo u krupnu so, druge su u chamoi salsi (slatko-kiseli sos za začinima), a treća opcija je ljuta mešavina začina.

Stvari se komplikuju i kod salse za mićeladu, gde prilikom naručivanja možete tražiti clamato ili tomato. Tomato ne moramo prevoditi niti objašnjavati, a klamato je specifična salsa od školjki i mićelade koje se prave sa ovim sosom su uglavnom sa crvenim ili crnim meksičkim pivom INDIO.

Treba napomenuti i cubano mićeladu, gde se na obodu čaše nalazi samo so, pravi se sa svetlim pivom i u čaši se nalazi i limun.

Ovo kako smo objasnili je i dalje pojednostavljeno stanje stvari, jer određenog standarda i nema, pogotovo ako se uzme u obzir da postoje neformalna i formalna takmičenja ko će napraviti „luđu“ mićeladu.

Michelada za mamurluk i za apetit

Postoje dva narodna verovanja, rasprostranjena svuda u svetu, da je za mamurluk dobro popiti nešto alkoholno jer „klin se klinom izbija“, kao i da sok od paradajza pomaže mamurnima da vaskrsnu u funkcionalne jedinke. Mićelada spaja ta dva metoda ili „verovanja“ i mnogi tvrde da ih je spasila kada su preterali sa meskalom. Takođe, iskusni uživaoci mićelade kažu da pomaže prilikom otvaranja apetita.

U Meksiku je mićelada veoma popularna, kao i među Meksikancima u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz tog razloga su u SAD, počevši od 2007. godine, mnoge velike komercijalne pivare počele da prave mićeladu u flaši. Nemamo podatke o prodaji, ali podseća na srpski „špricer u limenci“, gde je bolje praviti ga u domaćoj radinosti nego piti neki industrijski standardizovani. Uostalom, ovo važi i za sve koktele.

Mićelada u Beogradu

Kako bilo, mićeladu neki obožavaju, a drugi ne mogu da je smisle. Sigurno je da se može piti u velikim količinama jer istovremeno i opija i trezni, ali i prija po vrućini. Mnogi hvale mićeladu koju po specifičnoj recepturi pravimo u La Chona meksičkom restoranu usred Beograda. Probajte je i vi, možda vam se i svidi.

Naslovna fotografija: Nikola Nikodijević