Mićelada – jedni je obožavaju, drugi ne mogu da je smisle

Verovatno ste primetili da u La Chona mnogi gosti sa uživanjem piju nešto što je crvene boje, ali u čaši od piva i uprkos najboljoj volji i iskustvu, ne možete odgonetnuti šta je to. To je mićelada (michelada).

Mićelada je meksičko piće napravljeno od piva, limunovog soka, raznih salsi, začina i čili papričica. Za razliku od koktela, nema specifičan način služenja i servira se u ohlađenoj pivskoj čaši ili krigli na čijem se obodu nalazi so i još neki začini.

Specifično za mićeladu je da ne postoji jedan ustaljeni recept, kao što je negde npr. šefova salata u restoranu. Šta ti šef napravi, to ti je – što ti je. Ako postoji koktel koji je specifičan za Meksiko, pored koktela margarita, to je definitivno mićelada.

Michelada, mićelada, mikelada – kako god da je zovemo, morala je negde nastati

Istorija mićelade nije naročito burna. Ono što je sigurno je da potiče iz Meksika i da je neizostavni deo meksičke kuhinje, jer nakon dobrog takosa hladna mićelada je nešto poput jogurta nakon bureka.

Prva verzija nastanka je najdosadnija i kaže da je nastala kao kovanica reči „mi chela helada“ što znači „moje ledeno pivo“, pogotovo što u meksičkom slengu „chela helada“ znači „hladno pivo“. Dakle, michelada. Dosadno.

Zanimljivija priča o nastanku mićelade potiče iz 1910. godine dok je u Meksiku tinjao revolucionarni žar čekavši da se pretvori u vatru. Prema legendi „El general“ Don Augusto Mišel (Don Augusto Michel) posećivao je lokalnu kantinu u San Luis Potosiju sa svojim ratom izmučenim vojnicima. U nastojanju da im podigne raspoloženje nakon dugog dana borbe, Mišel bi naručio pivo sa limetom i dodao ljuti sos. Navodno je neimenovani vlasnik kantine tu začinjenu mešavinu nazvao po Michelu, kombinujući „mišel“ i „chelada“ ili „hladnu“, dakle opet michelada.

Treća, ne toliko zanimliva priča o nastanku mićelade kazuje da je čovek pod imenom Mišel Esper (Michel Ésper) iz kluba Deportivo Potosino u San Luis Potosi iz Meksika šezdesetih godina prošlog veka, tražio da mu posluže pivo sa limetom, solju, ledom i slamkom, sve u čaši koja se zove „čabela“ (chabela), kao da je pivska limunada (limonada). Videvši da Mikel traži ovu čudnu mešavinu sastojaka s pivom i drugi članovi kluba počeli su da traže isto to pivo kao „Mišelovu limunadu“. Vremenom, naziv je skraćen na mićelada (michelada) i u pivo su dodavane i druge salse i začini kako bi danas sadržala iste sastojke kao i chelada, ali i led i čili prah na obodu čaše.

Teorija i praksa mićelade odnosno kako se pije u Meksiku

Sve navedeno je teorija mićelade, a sada ćemo pričati o praksi odnosno kako se mićelada sprema i poslužuje u Meksiku.

Pošto smo na početku uporedili mićeladu sa šefovom salatom, gde je svaka salata drugačija, isto važi i za mićeladu. Naime, u meksičkim kafićima i restoranima se mešavina za mićeladu prodaje posebno. Dakle, naručite čašu za mićeladu na čijem se obodu nalazi određeni skup soli i začina, u čaši je mešavina za mićeladu, a pivo birate po želji. Otud je svaka mićelada drugačija jer zavisi od vrste piva i mešavine kojih može biti više vrsta.

Ali, stvari nisu toliko jednostavne. Na primer, obod čaše ima više pravaca „umakanja“. Neke čaše su umočene samo u krupnu so, druge su u chamoi salsi (slatko-kiseli sos za začinima), a treća opcija je ljuta mešavina začina.

Stvari se komplikuju i kod salse za mićeladu, gde prilikom naručivanja možete tražiti clamato ili tomato. Tomato ne moramo prevoditi niti objašnjavati, a klamato je specifična salsa od školjki i mićelade koje se prave sa ovim sosom su uglavnom sa crvenim ili crnim meksičkim pivom INDIO.

Treba napomenuti i cubano mićeladu, gde se na obodu čaše nalazi samo so, pravi se sa svetlim pivom i u čaši se nalazi i limun.

Ovo kako smo objasnili je i dalje pojednostavljeno stanje stvari, jer određenog standarda i nema, pogotovo ako se uzme u obzir da postoje neformalna i formalna takmičenja ko će napraviti „luđu“ mićeladu.

Michelada za mamurluk i za apetit

Postoje dva narodna verovanja, rasprostranjena svuda u svetu, da je za mamurluk dobro popiti nešto alkoholno jer „klin se klinom izbija“, kao i da sok od paradajza pomaže mamurnima da vaskrsnu u funkcionalne jedinke. Mićelada spaja ta dva metoda ili „verovanja“ i mnogi tvrde da ih je spasila kada su preterali sa meskalom. Takođe, iskusni uživaoci mićelade kažu da pomaže prilikom otvaranja apetita.

U Meksiku je mićelada veoma popularna, kao i među Meksikancima u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz tog razloga su u SAD, počevši od 2007. godine, mnoge velike komercijalne pivare počele da prave mićeladu u flaši. Nemamo podatke o prodaji, ali podseća na srpski „špricer u limenci“, gde je bolje praviti ga u domaćoj radinosti nego piti neki industrijski standardizovani. Uostalom, ovo važi i za sve koktele.

Mićelada u Beogradu

Kako bilo, mićeladu neki obožavaju, a drugi ne mogu da je smisle. Sigurno je da se može piti u velikim količinama jer istovremeno i opija i trezni, ali i prija po vrućini. Mnogi hvale mićeladu koju po specifičnoj recepturi pravimo u La Chona meksičkom restoranu usred Beograda. Probajte je i vi, možda vam se i svidi.

Naslovna fotografija: Nikola Nikodijević